Adolf Hitler – Zanimljiva istorija https://zanimljivaistorija.com Mon, 20 Apr 2020 15:28:21 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.8.2 ДА ЛИ ЈЕ ХИТЛЕР МОГАО ДА ПРЕЖИВИ ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ? https://zanimljivaistorija.com/2020/04/20/da-li-je-hitler-mogao-da-prezivi-drugi-svetski-rat/ https://zanimljivaistorija.com/2020/04/20/da-li-je-hitler-mogao-da-prezivi-drugi-svetski-rat/#respond Mon, 20 Apr 2020 15:28:21 +0000 https://zanimljivaistorija.com/?p=2482 Пише: Вања УзелацДанас је више него икада могуће доћи до података. Информације нису никада биле доступније, а неки сматрају да се и даље многе ствари крију од очију јавности. Први човек Трећег рајха и национал-социјалистичке партије Немачке, Адолф Хитлер, убио се 30. априла 1945. године заједно са својом супругом Евом Браун. Након рата, појавиле су …

Članak ДА ЛИ ЈЕ ХИТЛЕР МОГАО ДА ПРЕЖИВИ ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ? se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
Пише: Вања Узелац

Данас је више него икада могуће доћи до података. Информације нису никада биле доступније, а неки сматрају да се и даље многе ствари крију од очију јавности. Први човек Трећег рајха и национал-социјалистичке партије Немачке, Адолф Хитлер, убио се 30. априла 1945. године заједно са својом супругом Евом Браун. Након рата, појавиле су се информације да је Хитлер не само преживео рат већ су неки отишли и корак даље и тврдили да је фирер живео у Аргентини а најекстремнији тврде да је жив и данас. Људи воле шокантне и сензационалне вести, па им се оно што школовани историчари тврде увек чине мање интересантнијим и изнетим под неком присилом. Један од историчара који се бавио тематиком Хитлерове смрти је управо рекао „Жеља за измишљањем легенди и бајки је увек већа од љубави за истином“.

 

Било је очигледно да ће осовина Берлин-Рим-Токио изгубити рат. Италија је капитулирала још 1943. у септембру, савезници су се искрцали на њено тло и напредовали ка Риму, док је на северу проглашена Мусолинијева социјалистичка република коју су у суштини контролисале немачке трупе. На Источном фронту Црвена армија је незаустављиво напредовала ка западу, а искрцавањем савезника у Нормандији јуна 1944. било је јасно да ће само чудо спасити Трећи рајх. Јапан је за то време ратовао на Пацифику и није био у могућности да на било који начин помогне својим савезницима у Европи. Такође, земље које су биле у савезништву са Трећим рајхом су полако ослобађане или заузимане од стране Црвене армије.

У јануару 1945. немачки фирер се повукао у своје склониште у Берлину, названо фиреров бункер. Овај комплекс чинило је преко тридесет просторија и био је прожет на два спрата. У том трентуку, било је само питање времена када ће Црвена армија заузети Берлин и тако дотући Трећи рајх. Америчке трупе су прешле Елбу и дошле на 100 километара од Берлина почетком априла, а недуго након тога је Црвена армија стигла пред седиште Трећег рајха. На свој 56. рођендан, 20. априла, Хитлер је последњи пут је напустио бункер да би одликовао Гвозденим крстом припаднике његове омладине. Још тада је редовно држао конференције са својим генералима, који су му подносили извештаје о поразима и напредовању Црвене армије. Бесан, али и немоћан, наређивао је тактику спаљене земље или популарно названу „Неронову политику“. У преводу: све што може бити од користи непријатељу уништити. На конференцији 22. априла је оптужио део војске да су издајници, лажови и да су корумпирани. Одбио је савете својих официра да напусти Берлин и повуче се са штабом у планине, одакле је могао командовати преосталим деловима војске. Свима који су желели да напусте његово скровиште је одобрио одлазак, а са њим су остали појединци попут Мартина Бормана, Јозефа Гебелса и његове супруге Магде укључујући и њихови шесторо деце, те Еве Браун, Хитлерове љубавнице. Већ тада је Хитлер разматрао опцију самоубиства, те је о томе разговарао са СС лекаром Вернером Хасеом. Нови шок Хитлер је доживео 23. априла када му је стигло писмо Хермана Геринга (Исти дан је и Црвена армија опколила Берлин). Геринг је саопштио Хитлеру да ће у складу са декретом од јуна 1941. он преузети улогу лидера државе уколико му не стигне одговор од фирера до 10 часова увече тог дана. Сматрао је да је Хитлер изгубио могућност слободе деловања јер је остао у Берлину. Такође, извори наводе и да је Геринг знао за његов план да се убије, и на овај начин хтео да предупреди Мартина Бормана и преузме улогу фирера. У свом телеграму наводи да ће то бити у интересу нације и државе. Хитлер је одговорио на ово осудама и оптужбама да је Геринг починио дело највеће издаје али му је дао понуду да ће га ослободити смртне казне уколико поднесе оставку на све позиције. Одреди СС ставили су Геринга и његово особље под кућни надзор. Један од коначних удараца на фирерову личност била је вест да је Хајнрих Химлер отпочео преговоре о предаји савезницима. У бесу је наредио да се лични представник Химлера генерал Фегелајн одмах стреља, што је и учињено. Наредио је и да се Химлер ухапси. Иначе, Химлер је савезницима саопштио да не прихвата одлуку о предаји јер он није надлежан. Следећи дан погодила га је вест о смрти Бенита Мусолинија, којег су убили припадници италијанског покрета отпора. Тада је одлучио да напише своју последњу жељу и тестамент. Овде наводи да је изабрао смрт пре предаје и да за егзекутора именује Мартина Бормана. И у политичком тестаменту је навео да је изабрао да остане у Берлину и умре јер не жели да падне у руке непријатељима. Примерак тестамента је доступан и на њему су видљиви потписи четири сведока: Јозефа Гебелса, Мартина Бормана,Вилхелма Бургдорфа и Ханса Кребса. Примерци су послати преко тројица курира, од којих су двојица заробљена, те су ти примерци доспели и до председника Харија Трумана лично. Један примерак је завршио у рукама Британаца. Врло је могуће да је Хитлер донео овакву одлуку или је убрзао између осталог због смрти Мусолинија, чије тело је изложено јавном срамоћењу.

https://www.archives.gov/files/publications/prologue/2015/spring/hitler-will.pdf

 

 

Хитлеров политички тестамент. На дну су потписи Гебелса, Бормана, Кребса и Бургдорфа

 

У ноћи између 29. и 30. априла Хитлер је имао састанак са командантом одбране Берлина, Отом Вајдлингом, који је фиреру саопштио да ће током ноћи војска вероватно остати без муниције и неће моћи да пружа отпор. Фирер је касније наредио Вајдлингу да покуша пробој. Након заједничког ручка са особљем бункера, Хитлер и Ева Браун су отишли у сопствене одаје одакле нису изашли. Њихова тела су први пронашли Хајнц Линге и Мартин Борман. По сопственој жељи фирера, тела су изнета у башту канцеларије рајха и спаљена. Спаљивању лешава су присуствовали Мартин Борман, Ото Гинше, Хајнц Линге, Јозеф и Магда Гебелс, Ерих Кемпка, Петер Хогл, Евалд Линдлоф и Ханс Рајсер. Совјетска артиљерија је гађала ово подручје претходних дана, па су остаци остављени у једном кратеру. С обзиром да остаци нису у потпуности уништени након првог спаљивања, касније су припадници СС донели још бензина и поново их запалили. Након овога су затрпани земљом.  Наредног дана самоубиство су извршили Јозеф и Магда Гебелс. Претходно су цијанидом отровали својих шесторо деце, која нису била свесна шта их чека. Пре самоубиства, Гебелс је генералу Кребсу предао писмо које је упућено Црвеној армији, генералу Чујкову. Кребс и Чујков су се срели 1. маја када му је и саопштио о смрти фирера и затражио преговоре. Обавештен је и Стаљин који је захтевао безусловну предају. Кребс је одговорио да нема овлашћења и повукао се назад у бункер. Адмирал Карл Дениц се обратио преко радија 1. маја и саопштио да је он наследник Хитлера који је мртав. Наредног дана Црвена армија је заузела канцеларију рајха и Стаљин је одмах наредио да се изврши истрага око Хитлеровог самоубиства. Одреди СМЕРШ су преузели контролу над фиреровим бункером, где је вршен увиђај. Пронађени су остаци тела Хитлера, Гебелса, Еве Браун, Кребса и Хитлеровог пса, Блонди. Они су пребачени у центар за контра-шпијунажу у Берлину. Наредне године су закопани у дрвеним сандуцима у Бранденбургу. Јури Андропов, директор КГБ, је 1970. наредио да се ови остаци униште, па су бачени у реку Бидериц у близини Магдебурга. Ипак, један део је сачуван, онај за који су Совјети тврдили да припада Хитлеру. Подаци о истрази СМЕРШ су обелодањени тек 1968.

Фотографија из бункера коју је начинио Вилијам Вандиверт. На каучу су видљиви трагови крве. 

Преузето са:

https://www.dailymail.co.uk/news/article-3062373/Secret-Stalin-files-Hitler-death-display-dispel-conspiracy-theories.html#i-e279abbecd9918ce

 

Међутим, већ 1945. се појављују теорије о могућем лажирању Хитлерове смрти. Маршал Жуков је јавно истакао да је Хитлер мртав, не износећи превише детаља нити како је умро. Стаљин је чак изјавио да је Хитлер жив и да се налази у Шпанији под заштитом Франка. Сличне теорије су говориле и да је у Португалу, Аргентини или чак у Албанији. Агенција Тас је објавила да се Хитлер налази у Ирској маскиран у жену. Америчка тајна служба је још 1944. разматрала могућност Хитлеровог бекства, па су издате и серије фотографија његовог могућег изгледа у случају да покуша да се преруши. Није тајна да је део нациста и њихових савезника успео да се докопа других земаља и избегне заробљавање. Свима је познато да су многобројне усташе доспеле у земље Латинске Америке, на челу са поглавником НДХ Анте Павелићем. Као што је и део нациста директно доспео у Аргентину. Британска обавештајна служба послала је у Берлин 1945. историчара Хју Тревора-Ропера, да истражи све могућности око Хитлерове судбине. Он је у Берлин дошао под псеудонимом мајор Оутон. Западне савезнике је интересовала Хитлерова судбина јер су Совјети скривали доказе о његовој смрти те оптуживали западне земље да га крију и тиме им давали етикету заштитника фашиста и нациста. Из тог разлога, Британцима је било битно да се разоткрије мит око Хитлерове судбине. Тревор-Ропер је након вишемесечног истраживања написао извештај са закључком да нема могућности да је Хитлер преживео рат. Такође, успео је да нађе двојицу поменутих курира, који су му предали примерке Хитлерове Последње жеље и Политичког тестамента. Своје истраживање је сажео у књигу под називом „Хитлерови последњи дани“. Треба узети у обзир да су преживели чланови бункера били совјетски заробљеници, и да их Британци и Американци нису испитивали, те да су њихове изјаве биле у том тренутку недоступне Роперу. Убрзо су се страсти око Хитлерове судбине и нагађања смирила, а онда је изашла књига која је многе навела на мишљење да је фирер ипак успео да побегне у Аргентину и да је све то заташкано. Новинари Симон Данстајн и Џералд Вилијамс издали су књигу под називом „Сиви вук- Бекство Адолфа Хитлера“. Позивајући се на изјаве сведока и документацију, тврдили су да је Хитлер успео да се докопа Аргентине где је преминуо као старац 1962. По њима, његово бекство је организовао Мартин Борман, који је заједно са Хитлером и Евом Браун живео у Аргентини. Наводно су у бункеру подметнути двојници Хитлера и Еве Браун, те су они преко Шпаније подморницом пребачени у Аргентину. Сем набрајања сведока, позивају се на документа ФБИ и ЦИА која наводе истрагу око могућег боравка Хитлера у Аргентини. Уколико погледате та документа, видите да се наводи да одређени контакту јављају да се Хитлер крије у Аргентини, да је дошао подморницом и да има заштиту неких званичника из врха државе Аргентине. Такође, помиње се извештај ЦИА из 1955. о томе да је један доушник успео да дође до бившег припадника СС, Филипа Цитроена, који је дотичном рекао да је Хитлер жив и показао му фотографије њих двојице. Наводно је Хитлер живео пре тога у Колумбији, а у Аргентини је под заштитом Хуана Перона. На почетку овог документа ЦИА стоји „Ни Симелоди-3 (шифра доушника прим. аут.) ни станица нису у позицији да дају евалауцију ове информације те се она прослеђује као могући интерес“. https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/HITLER%2C%20ADOLF_0003.pdf

Ова књига, преточена у филм, дала је у ветар у леђа онима који сматрају да је Хитлер побегао из Берлина. Међутим, ни у једном од тих докумената не стоји конкретно да је Хитлер пронађен, већ се све своди на информације доушника и могућа места боравка, којих има доста. Међутим, појединци иду чак толико далеко да тврде да је Хитлер жив и данас! С обзиром да је рођен 1889. то би значило да сада има 131 годину. А ко се бавио његовом биографијом и узео у обзир његово здравствено стање још током рата, и то колико је лекова морао да конзумира- он би био медицински феномен и светско чудо.

Фотографија на којој се наводно налазе Филип Цитроен и Адолф Хитлер. На позадини је написано “ Adolf Schrïttelmayor 1954″.

 

Серија фотографија коју је 1944. издала Америчка тајна служба, о могућем изгледу Хитлера уколико се преруши

 

Да ли је неко покушао да докаже да су остаци тела који су пронађени стварно Хитлерови? Јесте. И физички доказао.

Године 2009. амерички археолог, Ник Белантони, испитао је остатке лобање за коју се сматрало да је Хитлерова. Његов закључак је био да је припадала особи између 20 и 40 година, и да је припадала особи женског пола. Међутим, то нису једини остаци тела за које се сматарало да су Хитлерови. Екипа истраживача коју су чинили француски новинар Жан-Кристоф Брисар, руска новинарка Лана Паршина и француски антрополог и археолог Филип Шарлије, добила је 2016. дозволу приступа руском државном архиву да истражи како писане трагове тако и остатке вилице за коју се сматрало да је Хитлерова. Шарлије је истраживао и остатке лобање, те истакао да су на њој видљиви трагови горења и да је била закопана. Такође, константовао је да на лобањи постоји улазна рана од метка калибра 6 милиметара. Анализирани су и остаци фотеље из бункера на којој су пронађени трагови крви. Још су раније совјетски форензичари утврдили да је крв са фотеље припадала А групи, истој оној коју је имао Адолф Хитлер. Са друге стране, пронашли су и документа КГБ која наводе да су пронађени остаци Хитлера, Еве Браун, Гебелса и Кребса били скривени у Источној Немачкој и уништени 1970. у околини Магдебурга. Њихово уништавање је наредио директор КГБ Јуриј Андропов, те су они спаљени и бачени у реку. Наредне године, Шарлије је извршио анализу зубне вилице за коју се сматрало да је Хитлерова. Покушавао је да нађе трагова барута или олова, али је нашао нешто друго. Остатке плаве боје. Шта је могло изазвати ово: цијанид. Исти трагови су пронађени на зубима за које се сматра да су припадали Еви Браун. Шарлије је успео анализом да пронађе и остатке влакана поврћа, што иде у прилог тези о самоубиству јер је познато да Хитлер није смео да једе месо последњих година живота. Такође, зубни остаци се поклапају са рендгенским снимком Хитлерове лобање из 1944.

Остаци зуба који су припадали Адолфу Хитлеру

 

Дозволићу себи да изнесем следећи закључак. С обзиром на све изнете податке, сматрам да је Хитлер извршио самоубиство у априлу 1945. Не само ношен доказима које износе историчари, као и форензичким анализама, те сводочењима, већ и преиспитујући друге околности. Истражујући личност Адолфа Хитлера, његово самоубиство можемо образложити разочарањем у пораз не само његове државе и војске, већ и његове идеологије. Његов пример су следили и Јозеф и Магда, Гебелс, касније се и Химлер убио. Додатни мотиви су му били сазнања о потезима његових блиских сарадника, Геринга и Химлера, те судбина Бенита Мусолинија, чије тело је након смрти изложено јавном срамоћењу. Хитлер није хтео да доживи исту судбину. Са друге стране, да и јесте побегао у Аргентину, мада ми се у тренутку када је Берлин опкољен његов неопажени пролазак чини немогућим, појавили би се конретнији докази од докумената ФБИ и ЦИА у којима се позива на доушнике којима је неко рекао да се Хитлер крије у Аргентини или Колумбији. Треће, потез Совјета ми се чини логичним. Нису хтели да открију у јавности одређено време Хитлерову судбину, желели су да сакрију његове остатке, страхујући од тога да би евентуално обележено место на којем би био сахрањен прикупило његове обожаваоце и створило некакав култ. Такође, оно што је значајније, имали су адут на почетку Хладног рата да би оптуживали западне земље о могућем скривању Хитлера. Његова смрт је од стране Совјета искоришћена као карта у политичким препиркама. Слично су скорије урадили и Американци, када су тело Осаме бин Ладена спустили у море, не желећи да му се зна гроб.

 

За израду текста сам користио:

 

Литература

Vilijam L. Širer, Uspon i pad Trećeg rajha

Hugh Trevor Roper, Last days of Hitler

Jean-Cristophe Brisard, Lana Parshina, The Death of Hitler: The final word

Džerald Vilijams, Sajmon Danstan, Sivi vuk- Bekstvo Adolfa Hitlera

V. K. Vinogradov, Andrew Roberts, J.F. Pogonyi, N.V. Tepztov, Hitler’s Death: Russia’s Last Great Secret from the Files of the KGB

Интернет

https://berlinexperiences.com/did-hitler-escape-to-argentina-in-1945-mythbusting-berlin/

https://www.historyplace.com/worldwar2/timeline/death.htm

https://www.archives.gov/files/publications/prologue/2015/spring/hitler-will.pdf

https://www.spectator.co.uk/article/the-last-days-of-hitler-revisited

https://vault.fbi.gov/adolf-hitler/adolf-hitler-part-01-of-04/view

https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/HITLER%2C%20ADOLF_0003.pdf

https://www.theguardian.com/books/2016/sep/05/last-days-of-hitler-hugh-trevor-roper-100-best-nonfiction-books

https://www.pravda.ru/economics/52053-hitler/

https://www.history.com/news/hitler-death-cause-teeth-analysis

https://www.dailymail.co.uk/news/article-3062373/Secret-Stalin-files-Hitler-death-display-dispel-conspiracy-theories.html

Članak ДА ЛИ ЈЕ ХИТЛЕР МОГАО ДА ПРЕЖИВИ ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ? se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
https://zanimljivaistorija.com/2020/04/20/da-li-je-hitler-mogao-da-prezivi-drugi-svetski-rat/feed/ 0
УСПОН И ПАД ТРЕЋЕГ РАЈХА (3)- НОВА НЕМАЧКА https://zanimljivaistorija.com/2019/09/23/uspon-i-pad-treceg-rajha-3-nova-nemacka/ https://zanimljivaistorija.com/2019/09/23/uspon-i-pad-treceg-rajha-3-nova-nemacka/#respond Mon, 23 Sep 2019 13:03:41 +0000 https://zanimljivaistorija.com/?p=2421 Како је изгледао живот обичног човека у Трећем рајху? Писали смо о Адолфу Хитлеру, настанку национал-социјалистичке партије, писаћемо о рату. Како је у периоду нацизма живео један обичан становник Немачке? Да ли му је нацизам и рат постао свакодневница или је могао избећи било шта од овога. Неки од Немаца су живели и даље једноставним животом. …

Članak УСПОН И ПАД ТРЕЋЕГ РАЈХА (3)- НОВА НЕМАЧКА se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
Како је изгледао живот обичног човека у Трећем рајху? Писали смо о Адолфу Хитлеру, настанку национал-социјалистичке партије, писаћемо о рату. Како је у периоду нацизма живео један обичан становник Немачке? Да ли му је нацизам и рат постао свакодневница или је могао избећи било шта од овога.

 

Неки од Немаца су живели и даље једноставним животом. Ишли су на посао, проводили се, ишли у школу, венчали се, куповали и слично. Међутим, пошто је све у јавности било прожето идеологијом владајуће партије и култом првог човека државе, да ли је један просечан становник рајха могао бити изузет из свега?

 

Нацистичка партија се трудила да успостави строгу контролу свих сфера друштва. Тако је уствари стварана једна покорна нација одана свом фанатичном вођи који је уздизан и од којег је прављен култ личности. Хитлер је представљен као „отац нације“, човек посвећен до максимума својој држави. Пропаганда је уздизала Хитлера до максимума. Образовање је било подређено партији. Формирана је лига „националсоцијалистичких учитеља“ који су полагали заклетву Хитлеру, те је наставни материјал био под цензуром владајуће партије. Сви Јевреји су протерани из просвете. Едукација је фокусирана на „расну“ биологију а истицани су немачка историја и култура. Циљ образовања је био направити дете одано нацизму и убеђено у његове идеје. Промовисана је физичка активност, која је ишла упоредо са образовањем.

 

Жене су подређене и њихово место је било „код куће“ те су укинуте женске школе и промовисана је жена која је одана мужу и породици и која треба да проводи време код куће. На неки начин је форсирано од стране режима да жене рађају, па су жене које су имале више од троје деце одликоване орденом „Крста части немачке мајке“. Направљена је и организација „Lebensborn“ која је имала за циљ одгајање „аријевске“ деце. Младе мајке су децу давале на усвајање у „расно“ чисте породице, углавном званичника и припадника СС.

 

 

Што се тиче положаја радника, Хитлер је на свом путу ка власти преговарао са крупним индустријалцима. Они су му обећали подршку ако за узврат укине синдикате и забрани радничке штрајкове. Све веће немачке компаније су сарађивале са режимом, због чега ће неки индустријалци након рата завршити на суду. Највише осуда ће отићи на рачун компаније IG Farben, која ће производити отровне гасове за нацистичке логоре. Војна индустрија је направила највећи економски скок, с обзиром на појачану производњу са почетком рата. Такође, многе друге компаније ће извући корист од рата. Када је потреба за радном снагом повећана, ангажовани су становници окупираних територија и ратни заробљеници, који су запослени у фабрикама.

 

Спроведен је и програм Т4, који је у почетку предвиђао стерилизацију особа рођених са хендикепом, да би се касније прешло на еутаназију. Овај програм иза којег је стајала држава је однео око 300,000 живота. Примера ради, деца са Дауновим синдромом су прва стерилисана а касније убијана.

 

Католичка црква се нашла на мети режима, те је фаворизована протестанстка. Хитлер је покушао да оформи уједињену протестантску цркву рајха, те је за бискупа поставио Лудвига Милера. Стари завет је избачен јер због Јеврејских корена, а сви припадници цркве који су претходно били Јевреји су избачени. Као опозицију „државној“ цркви настала је Исповедничка црква, коју је оформио пастор Мартин Нимелер. Око 700 свештеника је ухапшено због супростављања режиму. Највећа замерка цркве је било кршење људских права.

 

 

Штампа је била подређена партији,  све је постало “цензурисано“ од слободе мишљења и говора. Сваки дневни часопис је морао ићи код министра пропаганде Јозефа Гебелса да би министарство одобрило текстове. Законодавство је такође била у складу са “мишљењем партије“. Ускоро су почеле и физичке ликвидације отварањем првих логора за политичке затворенике. Због појачаног надзора у држави оформљен је и Гестапо, на чијем челу се нашао Химлер, пошто је Гестапо формално спадао под SS. За обезбеђење логора служили су припадници SS одреда Totenkopf. Трећи рајх је постао покушај тоталитарне државе са строгом контролом свих друштвених сфера. Корупција била на високом нивоу а институције Рајха су маргинализоване и остављене без утицаја на унутрашњу политику. Антисемитизам је постао друштвено пожељна појава.

 

Вања Узелац

Članak УСПОН И ПАД ТРЕЋЕГ РАЈХА (3)- НОВА НЕМАЧКА se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
https://zanimljivaistorija.com/2019/09/23/uspon-i-pad-treceg-rajha-3-nova-nemacka/feed/ 0
Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (2) https://zanimljivaistorija.com/2019/07/05/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-2/ https://zanimljivaistorija.com/2019/07/05/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-2/#respond Fri, 05 Jul 2019 16:20:46 +0000 https://zanimljivaistorija.com/?p=2387 „Немци су сами криви за долазак Хитлера на власт, јер нису били јединствени у борби против њега“– Вилијам Л. Шајрер, историчар. Економска криза које је уследила у свету била је одлична прилика за Хитлера да учврсти власт. Лоши економски услови који су довели до глобалне кризе огледали су се и у Немачкој. Хитлер је искористио ситуацију …

Članak Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (2) se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>

„Немци су сами криви за долазак Хитлера на власт, јер нису били јединствени у борби против њега“– Вилијам Л. Шајрер, историчар.

 

Економска криза које је уследила у свету била је одлична прилика за Хитлера да учврсти власт. Лоши економски услови који су довели до глобалне кризе огледали су се и у Немачкој. Хитлер је искористио ситуацију да за лошу ситуацију окриви „демократске силе“ и „међународно јеврејство“. Једна од његових метода пропаганде била је метода „Велике лажи“. Хитлер ју је дефинисао речима „Што сте упорнији у великој лажи, то ће она пре проћи“. Круг својих присталица и сарадника Хитлер је проширио инфилтрирањем у војску, која му је итекако била потребна као будући ослонац и један од кључних фактора за одржавање на власти. Један од његових сарадника унутар војске био је официр фон Зект, који је прихватао идеје национал-социјализма. Прве запаженије резултате Хитлерова партија остварила је на изборима у септембру 1930. Међутим, није имала потребну већину за улазак у скупштину. За ширење утицаја Хитлера значајне су и Гебелсове везе преко своје супруге грофице и велико новчано наследство које је Гебелс унео у партију. Пошто је успео да нађе сараднике у кругу војске, Хитлеру су сада били потребни још крупни индустријалци. На низу састанака које је одржао са њима, истакао је да ће уколико дође на власт пристати на њихове захтеве од којих су неки били укидање синдиката. Овде је будући фирер показао своју спремност на компромис, с обзиром да је у имену партије и даље стајало „радничка“.

 

У странку су почели пристизати разни профили људи а вреди истаћи Алфреда Розенберга, аутора дела „Мит 20. Века“ и једног од кључних идеолога нацизма, затим Хорста Весела, који је погинуо у обрачуну са комунистима. Касније је насатла и песма под насловом „Horst Wesel Lied” која је постала незванична химна Вермахта. Неки од људи заслужни за долазак Хитлера на власт били су људи у Рајхстагу попут Курта Брунинга и генерал Гренера, који су искористили свој утицај да помогну Хитлеру око уласка у Рајхстаг. Обојица су касније поднели оставке након Хитлеровог неуспеха на изборима 1932. Након ових избора су законом забрањени SA одреди. У Вајмарској реблици је 1932. наступило стање опште анархије. Рајхстаг је распуштен а по улицама су се одвијале масовне туче припадника Хитлерове партија и опозиције. Дана 31. јула су одржани нови избори на којима је Хитлер победио и добио 230 посланичких места у Рајхстагу. Франц фон Папен, канцелар, је насилно смењен у Рајхстагу, а онда је уследио изненадни преокрет и Папен је постао присталица Хитлера. Председник републике, стари генерал Хинденбург, је позвао Хитлера на преговоре. Фон Папен је приступио новим преговорима око формирања владе и Хитлер је коначно успео. Постигнут је договор о његовом уласку у Рајхстаг. Аутоматски су уследили прогони и насиље над противницима Хитлера и масовна хапшења комуниста.  Нови избори су одржани 5. марта 1933.. Хитлер је сада преузео у потпуности власт. Рајхстаг је укинут и одређена му је другоразредна улога, Хитлер је постао диктатор и апсолутни владар нације. Да би оправдали прогон комуниста, нацисти су исценирали паљење Рајхстага. Ову подвалу је извео нико други него Херман Геринг. Уследили су закони који су деградирали у потпуности демократију. Укинуте су све политичке партије, сем наравно нацистичке, укинути су синдикати и њихове вође похапшене (онако како је Хитлер обећао крупним индустријалцима).

 

 

Након доласка на власт поставило се питање да ли је револуција окончана? Ово питање је поставио пре свих Ернст Рем, командант SA. Он је ушао у сукоб са Хитлером, који је тврдио да је револуција само политичка и да неће бити даљих промена. Касније је уследила нетрепељивост на релацији Војска-SA, која је кулминирала догађајем од 30. маја 1934. када су за једну ноћ побијени сви водећи људи ових одреда, укључујући и Ернста Рема. Под оптужбом да су учествовали у завери против државе и спремли пуч, SA одреди су ликвидирани. Овим чином је Хитлер учврстио свој положај у очима војске и већина официра је ликовала покољу.

 

 

Ернст Рем(скроз десно), командант SA одреда, ликвидиран током „Ноћи дугих ножева“.

 

 

Članak Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (2) se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
https://zanimljivaistorija.com/2019/07/05/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-2/feed/ 0
Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (1) https://zanimljivaistorija.com/2019/06/20/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-1/ https://zanimljivaistorija.com/2019/06/20/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-1/#respond Thu, 20 Jun 2019 12:57:31 +0000 https://zanimljivaistorija.com/?p=2370 “Никад не заборавите да је све што је Хитлер урадио у Немачкој било легално“.- Мартин Лутер Кинг Пише: Вања Узелац Адолф Хитлер рођен је 20. априла 1889. у месту Браунау, тадашња Аустроугарска. Родитељи су му били Алојз и Клара Хитлер. Његов отац је био ванбрачно дете, и једно време је носио презиме Шиклгрубер. У својој каснијој књизи …

Članak Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (1) se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>

Никад не заборавите да је све што је Хитлер урадио у Немачкој било легално“.- Мартин Лутер Кинг

 

Пише: Вања Узелац

 

Адолф Хитлер рођен је 20. априла 1889. у месту Браунау, тадашња Аустроугарска. Родитељи су му били Алојз и Клара Хитлер. Његов отац је био ванбрачно дете, и једно време је носио презиме Шиклгрубер. У својој каснијој књизи „Моја борба“, Адолф Хитлер истиче како је задржао презиме Хитлер јер не би имало смисла да му присталице узвикују „Хајл Шиклгрубер“. У каквом је окружењу одрастао, да ли је то било срећно детињство и ко су били Хитлерови идоли? Из угла психологије све ове ствари су могле утицати на изградњу личности овог будућег диктатора. Овај млади аустријанац био је између осталог неспособан за служење војске у својој домовини али се касније пријавио добровољно у баварску војску и учествовао у Првом светском рату. Хитлер је презирао Хабзбуршку монархију називајући је „одвратном мешавином народа“. Своје дане као младић је проводио као скитница у Бечу, био је одбијен на универзитету уметности два пута и време је проводио по улицама и пивницама. Живео је од пензије коју је наследио од оца и новца који му је слала мајка. Своје идоле је тражио у личностима са ауторитетом и личностима прожетим милитаризмом. Међу тим људима који су му послужили као узор налазио се и бечки градоначелник Карл Лигер, прожет антисемитизмом и национализмом. Лигер се налазио на челу Хришћанско-социјалистичке партије. Након учешћа у Великом рату из којег је изашао у чину каплара, Адолф Хитлер се преселио у Минхен.

 

 

Како је Хитлер дошао у контакт са једном малом партијом која ће касније владати милионском нацијом?

Немачка радничка партија је своје састанке одржавала у минхенској пивници и бројала свег пар чланова. На први поглед можда партија окренута ка борби за права радника, са друге стране на окупљањима је критикована демократија, ширен антисемитизам, мржња према немачким револуционарима и дивљење према немачком милитаризму. Била је то „баварска минијутурна верзија италијанских фашиста“. Хитлер је послат на састанке партије као полицијски шпијун. Међутим, и сам је постао њен члан. Како се повећавао број чланова партије повећавали су се и приходи па је партија могла шире деловати па и издавати сопствени часопис, Völkischer Beobachter. Оно што је огорчило припаднике партије је било стварање Вајмарске репбулике, утемељене уставом на принципима демократије. Хитлер је тако у тим водећим људима садашње република гледао “издајнике“ који су Немачку понизили потписивањем Версајског споразума. Смештена намерно у Вајмару, као граду познатом по култури, ова држава је по књижевнику Штефану Цвајгу пропала оног дана када је настала. У бурном историјату немачких земаља од 1648. до датог тренутка преовладавала је разједињеност немачког народа у више држава али је тежњу да се Немци уједине у једну државу, желео да спроведе и сам Хитлер. Оно што је додатно утицало на изградњу Хитлерових ставова била је константна упорност Француске да Немачку деградира наметањем кривице за почетак Првог светског рата али исто тако и наметање велике ратне одштете. Своју мржњу према Француској Хитлер је додатно „нахранио“ када су француске трупе заједно са белгијским окупирале рурску област због престанка исплаћивања ратних репарација од стране Вајмарске републике.

По узору на Мусолинијев марш на Рим и долазак на власт, Хитлер је у заносу планирао да на сличан начин преузме вођство у Немачкој. За почетак, покушаће 1923. да преузме власт у Минхену, организујући пуч против тамошње власти. У пуч је укључио поред својих присталица Рудолфа Хеса, Ернста Рема и фон Зекта и генерала Лудендорфа. На његову страну су стале и разне организације ратних ветерана. Пуч је на крају деловао као аматерско дело, а већина Хитлерових следбеника се понела плашљиво, са обзиром да су након отварања ватре од стране органа реда на њих, само генерал Лудендорф и његов ађутант стајали мирно док су Хитлер и његови сарадници попадали на земљу и побегли главом без обзира. Након суђења у којем је оптужен за заверу, Хитлер се нашао у притвору у којем је започео писање свог култног дела „Mein Kampf“. Период притвора Хитлер иронично назива „најтужнијим добом живота“.

Шта је Хитлер описао у својој књизи?

На почетку се бави питањем Француске и будућим односом према њој. Као што сам навео, у њему је расла мржња према Француској због њене спољне политике према Немачкој у међуратном периоду. Тврди да су се до сада немачки владари ширили на југ, запад и север а да ће он направити преокрет јер је судбина Немаца да свој „Lebensraum“ (животни простор) тражи на истоку. Овде подразумева освајање територија тадашњег СССР, депортацију и ликвидацију локалног становништва и насељавање Немаца. Износи идеје о расама те о томе да су једне расе предодређене да владају другима. Ове идеје нису иновација, већ их Хитлер „преузима“ од француског филозофа Гобиноа и енглеског писца Чемберлена. Њих двојица су били теоретичари нације и државе, и истицали идеје надмоћи одређених народа и раса. У Хитлеровом размишљању видљиви су и утицаји филозофа Фридриха Ничеа. У својој књизи Хитлер посебно истиче Јевреје називајући их „злом овог света“ и сматрајући их недостојнима да живе. Они су по њеми изазвали Први светски рат и учествују у глобалној завери коју он назива „Међународно Јеврејство“. Хитлеров сан је био, како он тврди у свом делу, обнова немачке моћи, уједињење и достизање културног и националног савршенства.

 

Хитлер са члановима партије у Минхену, децембар 1930. године.

 

Након неуспелог пуча у Михнену, партија је била забрањена, лист Völkischer Beobachter је престао да излази а учесници су се нашли притворени или у бекству. Међутим, судбина као да је хтела да се поново нађу на окупу. Хитлер је преко одређених утицајних личности успео да брзо изађе из притвора. Одмах по изласку је приступио изградњи мреже своје партије, створивши округе будуће државе, укључујући и оне у другим државама на које је имао претензије и на чело од сваког округа постављао Gauleitere. Затим су формирани Sturm Abteilung одреди на чијем челу се нашао Ернст Рем. Касније су оформљени и чувени Schutzstaffel одреди на чијем челу је био Хајнрих Химлер. Ови одреди су били уствари „полиција“ партије и задужени за „батињање“. Почетком тридесетих година XX века, у оквиру партије се јавља опозиција, у виду Јозефа Гебелса и браће Штрасер. Названи су „лева“ опозиција Хитлеру, алудирајући на то да је Хитлер заборавио придев „социјалистичка“ у имену странке. Хитлер је не трпећи никакву конкуренцију или неслагање сазвао конференцију у Бамбергу где је одбачен Штрасеров „покрет“ унутар партије а сам Гебелс је „изненада“ променио страну.

Битан догађај за будућег Фирера, била је његова љубавна веза са сопственом нећакињом, Гели Раубал. Хитлер је Гели држао у свом стану и није јој дозвољавао кретање. Наводно је био заубљен у њу а када је покушала да се одвоји од Хитлера и започне самосталан живот, нађена је мртва у стану и званично је објављено да је извршила самоубиство и ако постоје неке тенденције да је убијена. Хитлер је ту запао у страшну патњу што наводе и сећања његових сарадника.

Наставиће се…..

Članak Успон и пад Трећег рајха- Рађање Хитлера и национал-социјализма (1) se pojavljuje prvo na Zanimljiva istorija.

]]>
https://zanimljivaistorija.com/2019/06/20/uspon-i-pad-treceg-rajha-radjanje-hitlera-i-nacional-socijalizma-1/feed/ 0