Veliki Tojota rat

Kako je 400 Tojota vozila porazilo jednu od najbolje opremljenih afričkih armija.

 

 

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, Libija na čelu sa pukovnikom Muamerom Gadafijem finansirala je razne pobune, državne udare i radikalne vlade širom Afrike. Najzapaženija je bila u Čadu, dodatno potpaljena željom da se postigne strateški uspeh i obezbede resursi. To je nateralo pukovnika Gadafija da podrži oružane formacije na severu Čada, koje su reagovale na represije vlade koji su činili južnjaci, koje su uz pomoć Libije formirale Nacionalni fron oslobođenja Čada (NLFC).

 

Libijsko učešće na račun raznig severnjačkih grupa kulminiralo je tokom 1970-ih i od 1983. do 1987. Gadafijev režim je sprovodio intervenciju od finansijske i vojne podrške do učešća oružanih snaga Libije širokih razmera, što je dovelo do toga da Tripoli položi pravo na suverenitet nad pojasom Auzu. Ovo je region na granici između Libije i Čada, pretežno pustinjski, sa malo populacije u gradu Oazis Auzu, a u regionu se veruje da se nalaze rezerve uranijuma.

 

Libijska polaganja na suverenitet ove teritorije su se zasnivala na sporazumu iz 1935. koji je sklopljen između Francuske i Italije, dve kolonijalne sile koje su vladale Čadom i Libijom. Nedugo nakon intervencije, Gadafi je ušao u pregovore i kupio ovaj pojas za 40 miliona dolara od vlade predsednika Fransoa Tombalbajea. Tokom tri naredne godine Libija i njoj prijateljski naklonjene pobunjeničke grupacije su kontrolisale ovu oblast i Libija je bila u mogućnosti da proširi svoje prisustvo širom severnih oblasti Čada. Sa druge strane, pad vlade Tombalbajea i instalacija nove vlade na čelu sa Hisene Habreom koja je imala podršku SAD i Francuske, doveli su do protivljenja libijskom prisustvu na severu Čada. Takođe, nova vlada nije priznala sporazum sa Libijom oko Auzu pojasa što je dovelo do rata.

 

 

Jedan od ključnih faktora ratne strategije Čada je bila upotreba Tojota Hiluks i Lend Kruzera koji su korišćeni tokom poslednje faze libijsko-čadskog konflikta i doveli su do prelomne tačke u ratu. Čad nije imao konvencionalnu vojsku, ali su snabdeveni sa 400 Tojota Hiluksa i Lend Kruzera koji su mogli biti opremljeni protiv-tenkovskim raketama i teškim mitraljezima. Libijska vojska je bila opremljena standardnim sovjetskim naoružanjem u vidu tenkova, oklopnih vozila, artiljerije, mlaznih aviona i helikoptera.

 

Libijske oružane snage su u teoriji bile nadmoćnije u odnosu na Čad, ali su imale i većih mana. Libijci su samo pružali podršku pobunjeničkim formacijama u Čadu koje su im bile savezničke. Međutim, tokom 1987. su izgubili podršku pobunjenika koja im je bila značajna zbog poznavanja područja i borbene vrednosti. Libijske snage u Čadu su bile uglavnom sačinjene od regruta koji nisu imali želju da se bore u stranoj zemlji, lanac komandovanja je bio nejasan jer je Gadafi strahovao državnog udara od strane vojske. Čađani su ipak bili više motivisani i bolje organizovani.

 

Prva planska upotreba Tojote je bila u bici kod Fade, u januaru 1987. Libijska oklopna brigada je uništena, sa oko 800 Libijaca poginulih, i velikim brojem uništenih sovjetskih tenkova. Vojni gubici snaga Čada su iznosili 18 poginulih i četiri uništena terenska vozila; ovo je bio ogroman uspeh za Čađane. Snage Čada su koristile taktiku diverzije da napadnu Libijce, uz pomoć francuske avijacije koja je sprečavala libijske avione da polete. Onda kada su Čađani napali njihova taktika je učinila da napad izgleda kao da dolazi iz jednog pravca. Snage Čada su napale iz drugog pravca velikom brzinom. Bilo je izuzetno teško Libijcima da nanišane Tojote zbog njihove brzine i okretnosti. U tom momentu su Čađani dejstvovali raketama i mitraljezima po Libijcima koji su bili uhvaćeni na prepad ovom taktikom.

 

U martu 1987. Čad je napao vazduhoplovnu bazu Libijaca u Uadi Dumu, koja je bila utvrđena sa 5,000 vojnika i okružena minskim poljem. Čađani su otkrili da ukoliko preko mina pređu velikom brzinom (od preko 100 kilometara na čas, p.a.) one se neće aktivirati. Aerodrom je zauzet sličnom taktikom kao u bici kod Fade.

Procene su da su pobede Čada u prva tri meseca 1987. dovele do pogibije, zarobljavanja ili dezertiranja više od 3,000 libijskih vojnika. Veliki broj tenkova, oklopnih vozila, artiljerije, mlaznih aviona i helikoptera je bio zarobljen ili uništen. U nekim slučajevima je Libija slala avijaciju da uništi sopstvenu napuštenu opremu da ne bi pala u ruke Čadu.

 

U avgustu 1987. Čad je sproveo ofanzivu na pojas Auzu i zauzeo je grad Auzu. Libija je u znak odmazde avijacijom bombardovala gradove na severu, dok Francuska nije pružala vazdušnu podršku  jer je operacija zauzimanja Auzu pojasa bila van njihovi želja. Libija je uspela da organizuje kontra-ofanzivu i povrati grad Auzu. Ovo je postignuto promenom taktike Libije na Tojota katiku sa upotrebom vozila na 4×4 pogon i bliskom vazdušnom podrškom te napuštanjem upotrebe guseničnih oklopnih vozila.

 

Čad je napao libijsku vazduhoplovnu bazu u Libiju u poznatoj bici kod Maten al-Sara da pokuša da zaustavi libijsku vazdušnu podršku, koja je bez francuske avijacije predstavljala ozbiljnu pretnju. Napad je doveo do uništenja 32 libijska aviona i pogibije 1000 Libijaca uz 300 zarobljenih. Francuska je povukla svoju dalju podršku smatrajući da će ovaj napad dovesti do disbalansa u regionu ako se napadi na Libiju nastave. Čad je izgubio logističku podršku što je dovelo do značajnog slabljenja njihove prednosti.

 

Kako je Gadafi želeo kraj rata zbog rastuće opozicije u državi i međunarodnog pritiska, a Habre sa druge izgubio francusku pomoć to je dovelo do kraja Tojota rata sa primirjem potpisanim 1987. Dve države su se dogovorile 1990. da se problem suvereniteta prebaci na Međunarodni sud pravde. Gadafi je 1994. prihvatio odluku Međunarodnog suda pravde u korist suvereniteta Čada nad pojasom Auzu, i ova oblast je vraćena Čadu.

 

Prevedeno sa engleskog jezika. Prevod: Vanja Uzelac

Original tekst na: https://medium.com/history-of-yesterday/the-great-toyota-war-52a22751b2c1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *