Milan Kalabić

Rođen je 1886. godine u selu Podnovlje, u blizini Dervente. Otac poznatog četničkog vojvode i komandanta Gorske garde JVuO Nikole Kalabića. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao austrijski i kasnije srpski vojnik. Kao oficir je učestvovao u gušenju Božićne pobune u Crnoj Gori i borbama protiv separatista. Optužen je da je učestvovao u ubistvu Stevana i Šćepana Mijuškovića čija tela su bačena u jamu u blizini Nikšića. Nakon ovoga je pobegao u Drenicu i Bihać gde je ponovo optužen za ubistvo. 1930. je osuđen na 18 godina zatvora ali je nakon samo dve godine amnestiran i vraćen u državnu službu. 1940. je preživeo atentat koji ja na njega izvršio Simo Mijušković, brat ubijenog Šćepana koga je Kalabić navodno likvidirao.

 

 

 

Nakon okupacije kraljevine Jugoslavije radio je u žandarmeriji i kasnije u vladi Milana Nedića. Bio je komandant oružanih odreda Šumadije a nakon toga načelnik kragujevačkog okruga od decembra 1941. Za to vreme je bio u kontaktu sa sinom Nikolom i odrede JVuO snabdevao naoružanjem i informacijama. Pomogao je četnički pokret prilikom partizanske ofanzive na Ravnu Goru tako što im je dostavio naoružanje, a nakon toga su oružani odredi Nedićeve vlade zajedno sa četnicima izvršili čišćenje terena oko Ravne Gore od partizana. Komandovao je združenim odredima SDS i JVuO na planini Rudnik sa kapetanom Vučkom Ignjatovićem.

 

Obaveštajnoj službi JVuO je dostavljao mnogobrojne podatke koje je uspevao da pribavi tokom rada u vladi Milana Nedića. Njegovo šifrovano ime u registru obaveštajne službe JVuO je bilo ,,stric“. Neki od ovih podataka su kasnije prosleđeni Britancima. Primera radi, avgusta 1942. je komandant ilegalaca u Beogradu, kapetan Aleksandar Mihajlović, prosledio Dragoljubu Mihailoviću poruku:

 

,,Ovo sam dobio od Strica da predam Vama. Severozapadno od Berlina 20 km u šumi nalazi se fabrika novih tipova aviona sa 28 cilindara sa najvećim brojem konjskih snaga. Stupaju u akciju koncem septembra. Potrebno je hitno bombardovati.“ (Ovaj radiogram se u pisanoj formi nalazi u arhivu Četničkog pokreta: AVII, K-275, reg. Br. 2, 760)

 

Pošto su sumnjali u njegovu lojalnost, Nemci su hteli da ga uhvate u klopku i dokažu da sarađuje sa četnicima. Špijunka Boba Stanišić iz Požarevca je bila ljubavnica Milana Kalabića i ona ja uspela da dođe do dokaza o njegovom radu i izvesti svoj nadređeni Gestapo. Nemci su sumnjali i da je britanski špijun. Uhapšen je oktobra 1942. i pušten ali je ponovo uhapšen sledećeg meseca. Pošto nije želeo da otkrije informacije o saradnji sa četnicima, Gestapo je Kalabića naterao da bos hoda po stazi posutoj staklom dok su ga sa strane vukla dva vojnika na lancu. Iznemogao i sav u ranama je nakon toga streljan. Dragoljub Mihailović je izjavio da je izgubio velikog prijatelja a o njegovom gubitku je izvestio i vladu u Londonu.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *